Тефтер Малог Ристе

Сашка Велкова, Мила Панајотович

За особеностите на екземпляра

Състояние:: Отлично
Забележка:: С диск.
Език:: Сръбски
Наличност:: 1 бр.

За изданието

Издателство:: Музеј Понишавља
Град на издаване:: Пирот
Година:: 2013 г.
Език:: Сръбски
Страници:: 235
Корици:: Твърди
Категория:: История и археология
Ширина (мм):: 170
Височина (мм):: 250
ISBN:: 9788685193385

Кустоси Музеја "Понишавља" у Пироту објавили су занимљиив документ из средине 19. века "Тефтер Малог Ристе"- дневник рачуна познатог пиротског трговца Христе Јовановића. Из овог тефтера се може видети како се трговало у турско време и како се формирао пиротски грађански слој. Мали Риста је био један од најбогатијих Пироћанаца, а у његовој кући се данас налази Музеј "Понишавља". У тефтеру Малог Ристе забележене камате које су кројиле пиротску економију 19. века. У великој укориченој свесци на једној страни под називом "Бата Стојиљко", педантно исписана врста робе, од стоке и коже, до соли. На десној страни - цене робе, укупно пет хиљада гроша. Наравно, са зарачунатом каматом дужнику на којој би позавидела већина данашњих банкара. Овако је пиротски трговац Христа Јовановић средином 19. века водио своју књигу рачуна - односно тефтер. Мила Панајотовић, кустос- историчар Музеја "Понишавља" каже да је тефтер подељен на заглавља. "Ово заглавље носи име једног пиротског села Темска. Наравно, ту се налазе и остала пиротска села. Заглавља садрже имена купаца-дужника који су се задуживали и куповали у дућану Малог Ристе тј. Христе Јовановића. Он ту пише да је дужник у обавези да врати дуг са каматом, а камата се зове фаиз", каже она. У тефтеру Малог Ристе забележене камате које су кројиле пиротску економију 19. века. У великој укориченој свесци на једној страни под називом "Бата Стојиљко", педантно исписана врста робе, од стоке и коже, до соли. На десној страни - цене робе, укупно пет хиљада гроша. Наравно, са зарачунатом каматом дужнику на којој би позавидела већина данашњих банкара. Овако је пиротски трговац Христа Јовановић средином 19. века водио своју књигу рачуна - односно тефтер. Мила Панајотовић, кустос- историчар Музеја "Понишавља" каже да је тефтер подељен на заглавља. "Ово заглавље носи име једног пиротског села Темска. Наравно, ту се налазе и остала пиротска села. Заглавља садрже имена купаца-дужника који су се задуживали и куповали у дућану Малог Ристе тј. Христе Јовановића. Он ту пише да је дужник у обавези да врати дуг са каматом, а камата се зове фаиз", каже она. Средином 19. века у Пироту је почео да се формира богати слој пиротских занатлија и трговаца који су вештим прилагођавањем и сарадњом са Турцима задобили њихово поверење, а једна од доминантних фигура у то време био је управо Мали Риста. Колико је познати пиротски трговац Христа Јовановић био прагматичан и сналажљив за време турске владавине говори и податак да је уз њихову дозволу средином 19. века саградио конак на спрат великих димензија што је тада била привилегија само богатих Турака. Међутим, приликом градње прибегао је лукавству и у кући направио ниску собу да би му се Турци сагињали и симболично клањали када би долазили код њега. Вредна бележница коју је оставио овај пиротски трговац представља историјски извор првог реда -аутентични документ, јер га је он својеручно написао. Сашка Велкова, виши кустос-етнолог у Музеју "Понишавља" каже да тефтер садржи 102 листа, да је писан на старословенском језику и прати период трговине односно потраживања и дуговања од фебруара до јуна 1854. године.